Kako Izabrati Pravi Fakultet: Vodič za Srednjoškolce u Nedoumici

Završavanje srednje škole je prekretnica koja donosi i uzbuđenje i strah. Stiže trenutak kada se mora doneti odluka koja će značajno uticati na budući životni put. Mnogi maturanti se osećaju zbunjeno, pod pritiskom porodice, društva i sopstvenih očekivanja. Ako i ti prolaziš kroz ovu fazu, znaš da pitanja poput "Šta da upišem?", "Da li ću naći posao?" i "Da li mogu sebi to da priuštim?" ne prestaju da ti se vrte u glavi.

Ovaj članak je napravljen da ti pomogne da se snađeš u toj buci. Nećemo ti davati gotove odgovore, već ćemo ti pomoći da sistematizuješ svoje misli, prepoznaš prioritete i sagledaš realne opcije. Razmotrićemo kako da uskladiš svoje interesovanja, školski uspeh, tržišne potrebe i, ne manje važno, finansijsku situaciju.

Prvi korak: Samosvest - Šta Zaista Želiš i Šta Možeš?

Pre nego što počneš da pregledaš liste fakulteta, zaustavi se i postavi sebi neka iskrena pitanja.

• Koji predmeti u školi su te zaista zanimali i u kojima si bio dobar? Ne radi se samo o ocenama, već o onome što si rado učio. Da li si uživao u analizi književnih dela, logici gramatike, rešavanju matematičkih problema ili razumevanju društvenih pojava?
• Šta voliš da radiš u slobodno vreme? Tvoji hobiji mogu biti dobar pokazatelj skrivenih talenata i afiniteta.
• Kakav radni dan zamišljaš? Da li vidiš sebe u dinamičnom okruženju sa puno ljudi, u istraživačkoj laboratoriji, ispred računara, u učionici ili u nekom kreativnom studio? Da li ti je važna stabilnost radnog vremena ili si spreman na neredovne sate i putovanja?

Veoma je važno biti realan i prema sebi. Ako su ti prirodne nauke uvek predstavljale veliku prepreku i nisi imao interesovanja za njih, onda fakulteti iz te oblasti, ma koliko bili perspektivni, verovatno nisu za tebe. Isto tako, ako ne voliš da radiš sa decom, upisivanje pedagoskih fakulteta bi bila greška, bez obzira na lakoću upisa.

Zapiši svoje odgovore. Ovo će biti tvoj lični kompas.

Drugi korak: Istraživanje - Šta Fakulteti Zaista Nude i Šta Traže Tržište?

Kada imaš neku ideju o svojim sklonostima, vreme je za istraživanje. Ovo je ključna faza koja zahteva vreme i strpljenje.

1. Filološki Fakultet - Jezik kao alat, ne samo struka

Mnoge srednjoškolce, posebno one koji dobro vladaju stranim jezicima, privlači Filološki fakultet. Međutim, važno je znati šta studije podrazumevaju. Studije engleskog, španskog ili francuskog jezika nisu samo produžetak učenja gramatike i vokabulara. One u velikoj meri uključuju i književnost, istoriju jezika, teoriju i kulturu.

Ako voliš jezik, ali ne i opsežno čitanje i analizu književnih dela, možda klasičan filološki smer nije najbolji izbor. Postoje i alternativni smerovi na Filološkom, kao što je Bibliotekarstvo i informatika, koji pružaju priliku da se uči više jezika (kao izbornih predmeta), a fokus je pomeren ka informacionim tehnologijama. Ovo može biti dobar kompromis.

Šta posle diplome? Tradicionalni put je nastava u školama. Međutim, danas se jezičke veštine najbolje iskorišćavaju u kombinaciji sa nekom drugom strukom. Prevodioci su traženi, ali konkurencija je velika. Mnogi diplomirani filolozi nalaze mesto u korporacijama, turizmu, medijima ili marketingu, gde je znanje jezika veliki plus. Uvek je dobra ideja paralelno sa studijama polagati međunarodno priznate sertifikate (kao što je CAE ili CPE) koji konkretnije potvrđuju jezičku kompetenciju.

2. Filozofski Fakultet - Širok spektar, ali i izazovi

Filozofski fakultet nudi mnoštvo smerova: filozofiju, sociologiju, pedagogiju, andragogiju, istoriju, istoriju umetnosti, arheologiju, etnologiju, klasične nauke. Za mnoge od ovih smerova konkurencija za budžet nije velika, što ih čini privlačnim za one sa solidnim, ali ne i vukovačkim prosekom.

Međutim, ovde je još važnije razmišljati o posledicama. Smerovi kao što su Filozofija ili Klasične nauke su izuzetno zanimljivi i obogaćujući, ali mogućnosti za direktno zapošljavanje u struci su veoma ograničene. Najčešći izlaz je nastavnički poziv u gimnazijama, uz često potrebno dodatno usavršavanje. Pedagogija i Sociologija nude nešto šire mogućnosti (vaspitačke ustanove, istraživačke agencije, nevladin sektor), ali i tu je borba za dobar posao izazovna.

Ako razmišljaš o Filozofskom, postavi sebi pitanje: „Da li sam spreman da svoje obrazovanje posmatram kao osnovu koja će mi možda omogućiti da se dodatno usmerim kroz master studije, kurseve ili kombinaciju sa drugim veštinama?“

3. Psihologija - Ljubav prema ljudskom umu i realnost tržišta

Psihologija je jedan od najtraženijih fakulteta, sa ogromnom konkurencijom. Upad na budžet zahteva izuzetan uspeh iz srednje škole i odlično urađen prijemni. Čak je i upis na samofinansiranje težak.

Šta nakon studija? Kao i kod filozofije, klasičan put je težak. Rad u školskim savetovalištima, domovima zdravlja ili klinikama često zahteva veze ili dodatnu specijalizaciju. Privatna praksa je opcija, ali zahteva godinama skupljanja iskustva, dodatne (često skupe) edukacije i izgradnju klijentele. Alternativni put je ljudski resursi u kompanijama, gde se psihološko znanje može dobro primeniti.

4. Ekonomski Fakultet i Menadžment - Zasíćenje tržišta i važnost specifičnosti

„Ekonomista i pravnika ima kao kineza“ - čuješ ovu rečenicu s vremena na vreme, i ona ima odredjenog utemeljenja u realnosti. Diplome iz ekonomije, menadžmenta i prava su veoma brojne. Međutim, to ne znači da su beskorisne.

Ključ je u diferencijaciji. Tržište je prezasíćeno opštim ekonomistima, ali i dalje traži dobre finansijskie analitičare, revizore, specijaliste za marketing ili bankarstvo. Ako se odlučiš za ovaj put, već od studija treba da težiš ka uskom profilisaniu, praktičnom iskustvu (kroz praksu, volontiranje) i odličnom znanju stranih jezika. Fakultet organizacionih nauka (FON) se često pominje kao perspektivan, ali zahteva ozbiljnu pripremu za prijemni, posebno iz matematike.

5. Tehnički i Prirodno-Matematički Fakulteti - Traženost uz zahtevnost

Fakulteti kao što su Elektrotehnički (ETF), Mašinski, Građevinski, Fakultet organizacionih nauka (FON) ili Matematički nude visoku stopu zapošljavanja, kako kod nas, tako i u inostranstvu. Ovo su često zahtevni fakulteti sa velikim obimom gradiva, gde je redovno učenje neophodno.

Ako imaš afinitet prema matematici, fizici ili programiranju, ovo može biti izuzetno isplativ put. Važno je napomenuti da se na mnoge od ovih fakulteta mogu upisati i đaci iz gimnazije - neophodno je samo dobro spremiti prijemni. Početak studija može biti izazovan zbog zaostatka u odnosu na đake iz tehničkih škola, ali uz rad i upornost, taj jaz se brzo može prevazići.

Treći korak: Realna Provera - Finansije i Konkurencija

Nakon što si suzio izbor na par fakulteta koji ti odgovaraju po sadržaju i perspektivi, vreme je za najrealniju proveru.

Analiza Konkurencije i Bodova

Poseti sajtove Infostuda ili samih fakulteta. Tamo možeš naći statističke podatke iz prethodnih godina: koliko je bodova bilo potrebno za budžet i samofinansiranje, koliko se ljudi prijavilo, a koliko upisalo. Ovo će ti dati jasnu sliku o tvojim šansama.

• Ako imaš odličan uspeh (preko 40 bodova), možeš se kandidovati i na teže fakultete.
• Ako je tvoj prosek vrlo dobar (oko 30-35 bodova), fokus treba da ti bude na fakultetima sa srednjom ili manjom konkurencijom, gde će dobro uradjen prijemni biti presudan.
• Uvek imaj u vidu rezervnu opciju - fakultet koji te zanima, a na koji imaš velike šanse da upadneš.

Finansijska Analiza

Studiranje podrazumeva troškove: školarinu (ako si na samofinansiranju), knjige, prevoz, smeštaj (ako studiraš u drugom gradu). Iskreno proceni finansijsku situaciju svoje porodice.

Ako je situacija teška, kao što je opisano u uvodu (roditelji razvedeni, neredovna alimentacija, majka radnica, baka sa penzijom), onda je upis na budžet imperativ. U tom slučaju, izbor fakulteta mora biti prilagođen tvojim šansama da dobiješ budžetsko mesto. Pored toga, istraži mogućnosti za:

• Studentski kredit - može pokriti školarinu i deo troškova života.
• Dom - prijava za studentski dom je besplatna, a mesta se dodeljuju prema školskom uspehu i socio-ekonomskim uslovima. Svaka ocena u srednjoj školi bitna je za bodovanje.
• Stipendije - od državnih do onih koje daju fondacije ili firme.
• Studentski poslovi - da li bi mogao/la da radiš paralelno sa studijama?

Nemoj odustajati od školovanja zbog finansija. Istraži sve opcije. Ponekad je bolje upisati nešto što nije tvoj prvi izbor, ali gde ćeš imati budžet i stabilnost, nego riskirati velike dugove na prestižnim fakultetima.

Četvrti korak: Praktični Saveti za Donošenje Odluke

1. Ne odlaži. Kreni da se informišeš što pre. Januar i februar su idealni meseci za početak istraživanja.
2. Poseti fakultete. Ako možeš, obiđi fakultete koji te zanimaju. Pogledaj raspored, prošeći se hodnicima, popričaj sa studentima koji su tamo. Oni će ti dati najiskrenije i najaktuelnije informacije.
3. Kupi informatore i stara pitanja. Većina fakulteta prodaje informatore sa gradivom za prijemni. Kupi ih i prouči. Rešavaj testove iz prethodnih godina da vidiš nivo i vrstu pitanja.
4. Razgovaraj sa školskim pedagozima/psiholozima. Oni često imaju testove profesionalne orijentacije koji mog